Vodič koji vam garantuje lepo raspoloženje
Budite smireni, veseli, pozitivno nastrojeni... Jednom rečju, srećni. Poslušajte savete Henrija Rubinštajna koji je izmislio terapiju protiv lošeg raspoloženja. Da biste se svakoga dana dobro osećali, Henri Rubinštajn preporučuje pola sata smeha. Po deset minuta uz svaki obrok. Probajte! Ne može da škodi!
Hormoni sreće
Hormoni su povezani i sa dobrim raspoloženjem, a ne samo sa gnevom, depresijom, stresom... Odavno je dokazano da neprijatne situacije izazivaju burne reakcije u mozgu i nadbubrežnim žlezdama i podstiču lučenje adrenalina, endorfina i serotonina. Ovaj koktel supstanci određuje raspoloženje. Ako je stres previše jak, mozak i nadbubrežne žlezde gube kontrolu. I misli postaju crne.
Ljubav, ah ljubav
Zbog ljubavi se smejemo, ali i plačemo. Ipak, to je osćanje kome težimo celog života. Zašto? Zato što nam ljubav pomaže da se ne osećamo usamljeno, primorava nas da održavamo odnose sa ljudima (sa roditeljima, decom, voljenom osobom, prijateljima...) i omogućava nam da izražavamo osećanja.
Kako?
„Ublažava napetost i čini da nam teškoće ne izgledaju nepremostive. Izaziva pozitivna osećanja i misli, podstiče nas da pravimo planove za budućnost, čini da budemo ljupki, prijatni”, nabraja Henri Rubinštajn.
Seks kao lek
Seks je takođe efikasan lek protiv melanholije. Ali... „Većina ljudi previše ozbiljno shvata seks”, kaže Jakopo Fo, autor knjige „Zen i umeće vođenja ljubavi”. Kako onda da ga pretvorimo u zabavnu igru? „Prvo, naučite da osluškujete svoje telo”, savetuje Fo. „Drugo, nemojte da tražite u seksu ono čega u njemu nema, na primer sigurnost i samopouzdanje.”
Muzikoterapija
Prijatna muzika može bitno da utiče na raspoloženje. „Zato što ubrzava srčani ritam i budi u nama želju da se krećemo, da zaigramo”, objašnjava Marijalujza Fjamini, muzikoterapeut iz Milana. „Note imaju neverovatnu moć. Pevanje, sviranje i slušanje muzike mogu da budu od dragocene pomoći osobama koje imaju probleme u komunikaciji sa drugima.”
Hormoni sreće
Hormoni su povezani i sa dobrim raspoloženjem, a ne samo sa gnevom, depresijom, stresom... Odavno je dokazano da neprijatne situacije izazivaju burne reakcije u mozgu i nadbubrežnim žlezdama i podstiču lučenje adrenalina, endorfina i serotonina. Ovaj koktel supstanci određuje raspoloženje. Ako je stres previše jak, mozak i nadbubrežne žlezde gube kontrolu. I misli postaju crne.
Ljubav, ah ljubav
Zbog ljubavi se smejemo, ali i plačemo. Ipak, to je osćanje kome težimo celog života. Zašto? Zato što nam ljubav pomaže da se ne osećamo usamljeno, primorava nas da održavamo odnose sa ljudima (sa roditeljima, decom, voljenom osobom, prijateljima...) i omogućava nam da izražavamo osećanja.
Kako?
„Ublažava napetost i čini da nam teškoće ne izgledaju nepremostive. Izaziva pozitivna osećanja i misli, podstiče nas da pravimo planove za budućnost, čini da budemo ljupki, prijatni”, nabraja Henri Rubinštajn.
Seks kao lek
Seks je takođe efikasan lek protiv melanholije. Ali... „Većina ljudi previše ozbiljno shvata seks”, kaže Jakopo Fo, autor knjige „Zen i umeće vođenja ljubavi”. Kako onda da ga pretvorimo u zabavnu igru? „Prvo, naučite da osluškujete svoje telo”, savetuje Fo. „Drugo, nemojte da tražite u seksu ono čega u njemu nema, na primer sigurnost i samopouzdanje.”
Muzikoterapija
Prijatna muzika može bitno da utiče na raspoloženje. „Zato što ubrzava srčani ritam i budi u nama želju da se krećemo, da zaigramo”, objašnjava Marijalujza Fjamini, muzikoterapeut iz Milana. „Note imaju neverovatnu moć. Pevanje, sviranje i slušanje muzike mogu da budu od dragocene pomoći osobama koje imaju probleme u komunikaciji sa drugima.”
Izvor : Blic
