Balkanski "Pink Panteri"
Bande kriminalaca sa Balkana izvođači su čitavog niza drskih krađa iz ekskluzivnih draguljarnica širom sveta, pisao je proteklog vikenda britanski magazin "Dejli telegraf" nakon što je priču objavio američki "Njujorker".
U maju 2003. godine mladić u kasnim dvadesetim godinama je viđen ispred draguljarnice "Graf" u londonskom Nju bond stritu, koja biranu klijentelu snabdeva nekim od najskupljih dijamanata na svetu.
Mladiću se uskoro pridružio saučesnik te su zajedno ušli u prodavnicu predstavljajući se kao mušterije. U samo tri minuta su pobegli s plenom vrednim 23 miliona funti, što je u to vreme bila najveća pljačka u britanskoj istoriji.
Mladić je kasnije identifikovan kao Predrag Vujošević iz crnogorskog ribarskog mesta Bijela, za kojeg se smatralo da je jedan od lidera spektakularno inventivne bande pljačkaša poznatijih pod imenom Pink Panter.
To ime su im nadenuli predstavnici štampe nakon što je Skotland jard pronašao dijamantski prsten vredan pola miliona funti u tubi kreme za lice u londonskom stanu njegovog saučesnika.
Naime, u istoimenoj filmskoj komediji glumca Pitera Selersa, lopovi su upotrebili sličan trik.
Vujošević, koji je živeo u Parizu, uhapšen je 2005. u blizini francusko-italijanske granice, te je kasnije osuđen na devet godina zatvora. Tokom suđenja je kazao da je primao naređenja od šefova bande, ali je odbio da otkrije njihov identiet.
Uprkos tome, zapadnoevropski detektivi, među kojima belgijanac Andre Notrdam, uvereni su da "pantere" čini tridesetak iskusnih lopova. Iako su im koreni sa Cetinja, u Crnoj Gori, banda je navodno sada panbalkanska, sa članovima i iz Srbije i drugih krajeva bivše Jugoslavije.
Jedan bliski poznavalac "pink pantera" tvrdi da je pogrešno karakterisati ih kao Srbe, jer su oni "deca države koja više ne postoji, oni mrze svakoga - Nemačku, Vatikan, SAD, vlade svojih vlastitih država".
Jedan od pripadnika bande, koji se predstavio kao Novak, rekao je da postoje četiri glavna ogranka "pantera", većinom Cetinjana i Beograđana. Članovi njegove grupe odrasli su zajedno i svi "potiču iz normalnih porodica", čiji se roditelji ne bave kriminalnim aktivnostima.
Prva stanica im je bila Italija za vreme sankcija 90-tih godina. Oni previše pohlepni su vrlo brzo završili u italijanskim zatvorima. Neki od pripadnike bande su imali u to vreme veze sa srbijanskom tajnom službom, što im je pružalo dodatnu sigurnost.
Opljačkani dijamanti su pretežno slani u belgijanski Antverpen na preradu, a potom u Izrael, gde bi se pojavili na legitimnom tržištu dragog kamenja. Nakit su švercovali gliserima iz Crne Gore preko Jadranskog Mora u Italiju.
Osim dijamanata, jahte su im takođe bile privlačna meta. Često su legitimni vlasnici i sami bili u problemima sa zakonom, naročito ruski milioneri, tako da ne bi ni prijavili krađu policiji. Ne želeći ništa da prepuste slučaju, "panteri" su zapošljavali tehničare zadužene za onesposobljavanje alarmnih sistema.
Kriminalne bande poput ove su postale dominatne snage u Srbiji tokom raspada Jugoslavije. Za vreme sankcija zapadnih zemalja prema Srbiji, njihov je uticaj nastavio da raste, pa su dominrale tržištima cigareta i goriva.
Kad je Slobodan Milošević postao predsednik 1989, (pre)prodaja švercovane robe je pumpala milione funti na račune tadašnje političke elite. Kada je Milošević svrgnut s vlasti 2000. godine, korupcija je nastavila da vlada.
Generacija ljudi koja je odrasla u državi u kojoj caruju lopovi, ubice i drugi kriminalci, odlučila je da potraži sreću van granice Srbije.
Penzionisani lopov Milutin Dačović, poznatiji kao Dača, uz pomoć notornog gangstera Ljube Zemunca je otvorio Italiju kriminalcima iz Srbije. Originalna grupa od pet članova je narasla do stotinak lopova, pretežno iz Beograda, od kojih je tek nekolicina još uvek živa, tvrdi Dačović.
On je profit od kriminala usmerio ka legitimnom biznisu u Srbiju te se sada najčešće može naći u njegovom italijanskim restoranu u Beogradu. Iako tvrdi da nije nikad sarađivao sa Panterima, njihovi članovi povremeno dolaze u njegov restoran, jer ih on "iz sveg srca podržava".
"Šta god zarade u akciji, završi ovde, u zemlji, jer za razliku od naše takozvane političke i privredne elite, oni donose novac u ovu državu", tvrdi Dača u izjavi za "Njujorker".
U maju 2003. godine mladić u kasnim dvadesetim godinama je viđen ispred draguljarnice "Graf" u londonskom Nju bond stritu, koja biranu klijentelu snabdeva nekim od najskupljih dijamanata na svetu.
Mladiću se uskoro pridružio saučesnik te su zajedno ušli u prodavnicu predstavljajući se kao mušterije. U samo tri minuta su pobegli s plenom vrednim 23 miliona funti, što je u to vreme bila najveća pljačka u britanskoj istoriji.
Mladić je kasnije identifikovan kao Predrag Vujošević iz crnogorskog ribarskog mesta Bijela, za kojeg se smatralo da je jedan od lidera spektakularno inventivne bande pljačkaša poznatijih pod imenom Pink Panter.
To ime su im nadenuli predstavnici štampe nakon što je Skotland jard pronašao dijamantski prsten vredan pola miliona funti u tubi kreme za lice u londonskom stanu njegovog saučesnika.
Naime, u istoimenoj filmskoj komediji glumca Pitera Selersa, lopovi su upotrebili sličan trik.
Vujošević, koji je živeo u Parizu, uhapšen je 2005. u blizini francusko-italijanske granice, te je kasnije osuđen na devet godina zatvora. Tokom suđenja je kazao da je primao naređenja od šefova bande, ali je odbio da otkrije njihov identiet.
Uprkos tome, zapadnoevropski detektivi, među kojima belgijanac Andre Notrdam, uvereni su da "pantere" čini tridesetak iskusnih lopova. Iako su im koreni sa Cetinja, u Crnoj Gori, banda je navodno sada panbalkanska, sa članovima i iz Srbije i drugih krajeva bivše Jugoslavije.
Jedan bliski poznavalac "pink pantera" tvrdi da je pogrešno karakterisati ih kao Srbe, jer su oni "deca države koja više ne postoji, oni mrze svakoga - Nemačku, Vatikan, SAD, vlade svojih vlastitih država".
Jedan od pripadnika bande, koji se predstavio kao Novak, rekao je da postoje četiri glavna ogranka "pantera", većinom Cetinjana i Beograđana. Članovi njegove grupe odrasli su zajedno i svi "potiču iz normalnih porodica", čiji se roditelji ne bave kriminalnim aktivnostima.
Prva stanica im je bila Italija za vreme sankcija 90-tih godina. Oni previše pohlepni su vrlo brzo završili u italijanskim zatvorima. Neki od pripadnike bande su imali u to vreme veze sa srbijanskom tajnom službom, što im je pružalo dodatnu sigurnost.
Opljačkani dijamanti su pretežno slani u belgijanski Antverpen na preradu, a potom u Izrael, gde bi se pojavili na legitimnom tržištu dragog kamenja. Nakit su švercovali gliserima iz Crne Gore preko Jadranskog Mora u Italiju.
Osim dijamanata, jahte su im takođe bile privlačna meta. Često su legitimni vlasnici i sami bili u problemima sa zakonom, naročito ruski milioneri, tako da ne bi ni prijavili krađu policiji. Ne želeći ništa da prepuste slučaju, "panteri" su zapošljavali tehničare zadužene za onesposobljavanje alarmnih sistema.
Kriminalne bande poput ove su postale dominatne snage u Srbiji tokom raspada Jugoslavije. Za vreme sankcija zapadnih zemalja prema Srbiji, njihov je uticaj nastavio da raste, pa su dominrale tržištima cigareta i goriva.
Kad je Slobodan Milošević postao predsednik 1989, (pre)prodaja švercovane robe je pumpala milione funti na račune tadašnje političke elite. Kada je Milošević svrgnut s vlasti 2000. godine, korupcija je nastavila da vlada.
Generacija ljudi koja je odrasla u državi u kojoj caruju lopovi, ubice i drugi kriminalci, odlučila je da potraži sreću van granice Srbije.
Penzionisani lopov Milutin Dačović, poznatiji kao Dača, uz pomoć notornog gangstera Ljube Zemunca je otvorio Italiju kriminalcima iz Srbije. Originalna grupa od pet članova je narasla do stotinak lopova, pretežno iz Beograda, od kojih je tek nekolicina još uvek živa, tvrdi Dačović.
On je profit od kriminala usmerio ka legitimnom biznisu u Srbiju te se sada najčešće može naći u njegovom italijanskim restoranu u Beogradu. Iako tvrdi da nije nikad sarađivao sa Panterima, njihovi članovi povremeno dolaze u njegov restoran, jer ih on "iz sveg srca podržava".
"Šta god zarade u akciji, završi ovde, u zemlji, jer za razliku od naše takozvane političke i privredne elite, oni donose novac u ovu državu", tvrdi Dača u izjavi za "Njujorker".
Izvor: FoNet
