Alergija kao vesnik proleća
S pojavom lepog vremena stižu i prve nevolje za ljude sklone alergijama, podsećaju lekari. Prvi simptomi da je alergija možda "stigla" su kijanje u serijama, zapušen nos, curenje ili svrab nosa, crvenilo, suzenje i svrab očiju, glavobolja, poremećaj čula mirisa, umor, promene na koži, kašalj, otežano disanje.
Prema istraživanjima, oko četiri odsto stanovništva ima problema sa polenskom alergijom, što znači da u Beogradu polen muči oko 70.000 stanovnika.
Ako je moguće, u vreme cvetanja polena treba zatvarati prozore, izbegavati izlete i kampovanja u prirodi i u dogovoru s lekarom uzimati prepisanu terapiju, jer se alergije mogu uspešno držati pod kontrolom.
Najčešći lekovi koji se uzimaju kako bi se alergija sprečila, jesu antihistaminici, nazalni kortikosteroidi, antileukotrieni, a savetuje se i imunoterapija.
Simptomi alergije mogu da variraju u zavisnosti od koncentracije polena u vazduhu - ako je ona mala alergija ne mora da se pojavi, dok je ona izvesna ako je velika količina polena u vazduhu koji udišemo.
Svima koji u proleće imaju nevolje stiže olakšanje posle kiše kada se polen staloži, a najugroženiji su kada ga vetar raznosi.
Prisutnost polena u vazduhu najveća je ujutru dok se ona tokom dana, s rastom temperature i jačim sunčevim zracima, smanjuje.
Ukoliko se ne povede računa, alergije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pre svega sa disajnim organima, a česta je i pojava astme koja je, prema procenama stručnjaka, prisutna kod oko 40 odsto onih koji imaju alergije.
Prema rečima direktora Zavoda za kožne i venerične bolesti dr Aleksandra Adamovića, sezona alergija počinje u martu i završava se u septembru, kada se vodi "bitka" protiv korovske biljke ambrozije.
On je istakao da ljudima najviše smeta cvetanje i muči ih polen sa breza, leski, topola, vrba i jasena i zato svi koji imaju alergijske probleme treba da izbegavaju parkove, livade i da ne izlaze u ranim jutarnjim satima ako je vetrovito, jer je vazduh tada suv.
Lekari osobama koje pate od alergije savetuju šetnje predveče, jer je tada zemlja vlažna od rose, a polen ne može lako da se raznosi.
Prema istraživanjima, oko četiri odsto stanovništva ima problema sa polenskom alergijom, što znači da u Beogradu polen muči oko 70.000 stanovnika.
Ako je moguće, u vreme cvetanja polena treba zatvarati prozore, izbegavati izlete i kampovanja u prirodi i u dogovoru s lekarom uzimati prepisanu terapiju, jer se alergije mogu uspešno držati pod kontrolom.
Najčešći lekovi koji se uzimaju kako bi se alergija sprečila, jesu antihistaminici, nazalni kortikosteroidi, antileukotrieni, a savetuje se i imunoterapija.
Simptomi alergije mogu da variraju u zavisnosti od koncentracije polena u vazduhu - ako je ona mala alergija ne mora da se pojavi, dok je ona izvesna ako je velika količina polena u vazduhu koji udišemo.
Svima koji u proleće imaju nevolje stiže olakšanje posle kiše kada se polen staloži, a najugroženiji su kada ga vetar raznosi.
Prisutnost polena u vazduhu najveća je ujutru dok se ona tokom dana, s rastom temperature i jačim sunčevim zracima, smanjuje.
Ukoliko se ne povede računa, alergije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pre svega sa disajnim organima, a česta je i pojava astme koja je, prema procenama stručnjaka, prisutna kod oko 40 odsto onih koji imaju alergije.
Prema rečima direktora Zavoda za kožne i venerične bolesti dr Aleksandra Adamovića, sezona alergija počinje u martu i završava se u septembru, kada se vodi "bitka" protiv korovske biljke ambrozije.
On je istakao da ljudima najviše smeta cvetanje i muči ih polen sa breza, leski, topola, vrba i jasena i zato svi koji imaju alergijske probleme treba da izbegavaju parkove, livade i da ne izlaze u ranim jutarnjim satima ako je vetrovito, jer je vazduh tada suv.
Lekari osobama koje pate od alergije savetuju šetnje predveče, jer je tada zemlja vlažna od rose, a polen ne može lako da se raznosi.
Izvor: Tanjug
